Поштовани Србине брате Александре !
(пренето са: http://krstanovkutak.forumotion.net/--f1/--t11.htm


Да ли си се бар јуче постидео свог кукавичког чињења видевши свог учитеља проф. др Војислава Шешеља како се као Прометеј (грч. Προμηθεύς) (лат. Prometheus), мада заточен, обогаљен и тотално обесправљен, бори са смрдљивим орлушинама који му кљују очи у папском инквизиторском суду у Хагу, сам самцијат, препуштен својој тузи, болу и патњи? Том нашем заједничком брату по Господу, оводобом Прометеју, нарочито тешко пада што си га Ти, његов рођени брат Атлас (грч. Ατλας, лат. Atlas), само у Тебе и Господа је имао неограничено поверење, изневерио, издао и сотони продао. Веровао је у Тебе, био сигуран да ћеш Земљу моћи да држиш на рукама бар толико дуго док се не појави Херакло (грч. Ἡпακλῆς, Хêраклễс) и скине му окове. Зар си стварно после свега онога што си синоћ чуо могао не заридати и у миру заспати ? Да ли те је бар савест упитала:

„Куда то срљаш, кукавицо !?“

Поштовани Србине брате Александре, верујем да и Ти знашда само будале у свему виде случајност. Знаш да није баш случајност већ Господње провиђење и само Твоје име које се састоји од две предивне грчке речи АЛЕКС-АНДЕР које су намењене само ономе ко је и БОРАЦ и ЧОВЕК у исто време. Шта си Ти данас, поштовани брате Александре ? Колико је у Теби још остало борца, а колико човека ? Да ли ту мрвицу борца и човека у Теби може још увек да измери и једна апотекарска вага, или је све то исчезло као паучинаста сумаглица после појаве сунца ? Молим Те промени име ако се будеш одлучио да издаш браћу своју, веру Христову и отаџбину, јер само тако ће нас Србе и Српкиње Твоја издаја мање да заболи !

Поштовани Србине брате Александре, знам да су те Тадићеве геј-бригаде, гранд-накараде и остале сотонине иродијаде посве залудиле, заслепиле и демону окренуле и да би из тог разлога волео да Ти на крају овог мог преболног вапаја комуњарским вокабуларом из прича партизанки довикнем:

„Не окрећи се, сине !“

али нећу то чинути из разлога што још увек помало поштујем и Тебе и себе, а нарочито Србе и Српкиње којима сам већ за живота постао синоним борбе за СРПСТВО, СВЕТОСАВЉЕ и СРБИЈУ, јер многи од тих обесправљених, ојађених, понижених и гладних Срба и Српкиња се уче на мојим свакодневним исповестима. Из тог разлога пре него ли пођеш на сметлиште српске историје, место на којем издајници СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА и СРБИЈЕ завршавају своју овоземаљскост и улазе у свесрпску клетву, молим Те да неколико пута (пр)очиташ Молитву Господњу, прекрстиш се, Господа ридајући замолиш да Ти опрости оно што ти ја, многогрешни слуга Његов, никада нећу моћи опростити.

ЗБОГОМ НЕКАДАШЊИ БРАТЕ !

Крстан Ђ. Ковјенић

P. S.

Док будеш окогузичне скуте љубио свом садашњем газди Бобију Таћију Педеровићу немој да Ти око засузи због гриже савести и помисли на свог некадашњег Великог Учитеља, мога честитог брата Прометеја, (Имаће он увек свог истинског брата Атласа, али Тебе више бити неће !) јер може се десити да тада силно растужиш и господара звери и да од ваше гузијаде не остане баш ништа, а то ће те додатно да још више растужи тако да ћеш ,или пресвиснути од бола, или сасвим полудети од гриже закржљале савести. Дакле не тужи, већ као црв пужи у сусрет својим гузијанерима, некадашњи борче и човече !